О блогу

„Није знање знање знати, већ је знање знање дати!“

Као што је речено у наслову, фора је управо у томе да знаш како да пренесеш своје знање другима. И можемо ми сад тврдити како је нашим наставницима било лакше, ми смо били послушни ученици, умели смо да слушамо, говорили смо само кад нас неко нешто пита, а питали су нас само кад бисмо подигли два прста.
Али…
Сматрам да је баш ово изазов. „Ухватити се у коштац“ са генерацијом 21. века, са децом која уче да говоре уз рачунаре, која прво науче да упале рачунар пре него што науче да ходају. И хајде сад, буди паметан, буди занимљив, буди атрактиван таквој генерацији. Учини да ти час не буде „смарачки“. То и јесте изазов, нарочито ако радиш у школи у којој је врхунац наставних средстава држач за креду – што је супер… нису ти прсти упрљани белим прахом. 🙂

И једино што ти преостаје, јесте да се самоедукујеш, да ноћи проводиш на интернету тражећи занимљиве садржаје, а кад их не пронађеш, онда схватиш да мораш сам да загрејеш столицу и сам учиниш нешто. И сва срећа, па постоје неки људи који су у истој ситуацији били пре тебе, а још је већа срећа што желе да ти пренесу своје знање. А тек колеге полазници, сви су пуни идеја. Можда нешто успем и да „позајмим“, а нешто и „украдем“.

Волела бих да мој блог, кад порасте, буде као блог колегинице Наташе 

И онда схватиш да у центру пажње треба да буду управо ученици, они који су жељни знања, иако не делују тако. Ученик мора бити активни учесник у процесу учења, њега треба анимирати и учинити да се не досађује на часовима. Па велику разлику учини само наставна јединица приказана у виду презентације, а шта би тек учинило њихово укључивање у израду свог портфолиа (колико год ми била мрска ова реч), или неке јавне дебате на неком форуму осмишљеном посебно за њих.
Ево, нека ово буде почетак мог рада на блогу. Надам се да ће ученици бити задовољни, да ће га често посећивати и да ће он засијати у пуном сјају.

69986_ucionica01-blic-milan-ilic_f

3 мишљења на „О блогу

  1. jaaaaoj… gde ste vi takvi…. koji ne smarate….?!
    imam ih troje, prva dvojca su odrasli i nekako prodjose skole… uglavnom gundjajuci ali i slusajuci…. ova treca…. evo nas sa dvadeset i nesto dece od kojih je vecina dobila ukore…. a ja nikako da objasnim da oni (skola) uglavnom imaju posla sa veoma inteligentnom decom, koja se na casovima dosadjuju, jer nastava nema nista interesantno da im pruzi… ukljuce tv i vec vide znatno vise nego sto se na nastavi biologije, fizike, hemije…. moze cuti i videti…. vidim da vec znas za „jadac“… drago mi je sto si tu….
    🙂

    • Хвала Вам пуно. Баш ми значе ове речи да ми улепшају овај снежни дан. 🙂
      Учим, покушавам, трудим се. Надам се само да ће и деца одреаговати онако како се надам. 🙂

  2. mila, kao prvo – nemoj mi persirati … a kao sledece: po decijoj reakciji uvek osetis da li ides u pravom pravcu… ali – imas „prepreke“ na putu cije poreklo nije u zanimljivosti predavanja… deca se uglavnom veoma nepravilno hrane, pa su „ubrzana“ – sto od secera, kafe, raznih „napitaka“ ciji sastav ne znaju, igrica (koje jako dizu tenziju u nernvom sistemu) … stoga vec u samom pocetku imas problem njihove plitke paznje i potrebe da se predje na nesto novo… a tu situaciju je teze savladati nego sto spolja izgleda… njima je potrebno kretanje, a ti u ucionici moras da ih nateras da mirno sede… problem je siri i dublji i uglavnom nije do tvoje dovitljivosti – mada dovitljivost pomaze da se ublaze simptomi… 🙂

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s