Моја очекивања

Пресрећан сам што се завршила школа и шести разред, почео је распуст… који се тако брзо завршио и ето ме већ у седмом разреду.

Почињу нове обавезе, домаћи задаци, контролни… Уплашен сам јер не знам шта ме све очекује. Добијамо неке нове наставнике и бојим се да ли ће ме разумети. Да ли ће разумети да мени доста ствари тешко иде, то је мој хендикеп и ја против њега не могу. Очекујем да ме наставници разумеју и да схвате да ја нисам неуредан зато што то желим, ја се трудим колико могу. Уз мамину помоћ доста тога успем, хвала јој од срца. Волео бих да у овој школској години успем доста тога сам да научим и урадим. Потрудићу се. Очекујем више дружења, лепи речи, да нема туча и свађа, очекујем разумевање за грешке јер свако у животу греши. Пуно тога ме брине, а уједно и радује. Брину ме промене наставника јер сам се на неке навикао, а они ми сада неће предавати. Радује ме дружење са другарима, нове симпатије, екскурзије, играње после школе…

Очекивања ми нису велика и не тражим пуно од живота јер како каже народ: „Велика очекивања носе и велика разочарења“, а ја не желим да будем разочаран.

Арон Борђошки VII4, школска 2019/2020. година

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s