***

Кад срце задрхти онако снажно,

кад му нешто постане важно,

када му неко у сан дође

и путевима осмеха пође

да л’ је то нека тиха стрепња

ил’ је то само у глави пометња.

 

А нечије очи блиставог сјаја

погледа снажних онако без краја

варница севну, а онда неста

у даљини испред мене цеста,

небо плаво романе пише,

а јата птица лете све више.

 

Шапат у ваздуу можда се чује

или су то само песме  олује

али ме прогања тај осећај снажни

понекад истински, понекад лажни.

 

А чуперак косе што неки носе

у срцу, у мислима, у сновима, у глави

кренеш у шетњу, а ноге ти босе,

е.. то је онај чуперак плави!

 

Ива Шћекић 7-3, школска 2019/2020.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s