Шта припремити за све нивое такмичења?

Да бисте без проблема прошли све нивое такмичења, потребно је да савладате следеће. 🙂

5. разред

Проста реченица. Главни реченични чланови: субјекат – независни члан реченице, предикат – централни члан реченице. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат – допуне глагола, прилошке одредбе (за место, време, начин, узрок, меру и количину); атрибут и апозиција. Променљиве и непроменљиве врсте речи. Бројне именице. Промена именица (деклинација); граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Основне функције и значења падежа. Придеви – значење и врсте придева; слагање придева са именицом у роду, броју и падежу. Грађење, промена: компарација придева; функција придева у реченици, придевски вид. Правопис: писање присвојних придева са наставцима -ски, -ов, -ев, -ин; писање управног говора; писање вишечланих географских имена; писање основних и редних бројева; писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (армијски).

6. разред

Реченица  (основни  појмови):  Комуникативна  реченица  (синтаксичко-комуникативна јединица    која  представља  целовиту  поруку)  и  предикатска  реченица  (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику).
Независне и зависне предикатске реченице.
Вежбе у исказивању реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом.
Комуникативне   реченице које се састоје од једне независне  предикатске реченице и од више њих.
Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака; творбена основа; корен речи. Примери изведених именица, придева и глагола (певач, школски, школовати се).
Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град,  пар/о/брод). Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).
Атрибутска и предикатска функција именица и придева.
Самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на слогове. Подела сугласника по месту изговора и по звучности.

Гласовне   промене   и   алтернације   –   уочавање   у   грађењу   и   промени   речи: палатализација и сибиларизација; непостојано а; промена л у о; једначење сугласника по звучности  (одступања  у  писаном  језику);  једначење  сугласника  по  месту  изговора; јотовање; асимилација и сажимање самогласника; губљење сугласника.
Правопис:

  • писање речце ли уз глаголе;
  • писање речце и префикса не уз глаголе, именице и придеве;
  • писање нај у суперлативима;
  • употреба великог слова;
  • писање одричних заменица уз предлоге;
  • писање заменица у обраћању: Ви, Ваш;
  • писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.

7. разред

Врсте   речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих   знања);   подврсте   речи.   Граматичке   категорије   променљивих   речи   (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код  променљивих  прилога:  степен  поређења;  код  глагола:  глаголски  вид;  глаголски облик,  лице,  број,  род,  стање,  потврдност / одричност.  Гласовне  промене  у промени облика речи (нормативна решења).
Појам   синтагме.   Састав   именичке   синтагме: главна реч и атрибути.
Апозиција.
Апозитив.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање  и  проширивање);  (граматички)  субјекат,  предикат  (глаголски  и  именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок,  меру  и  количину.  Реченични  чланови  исказани  речју  и  синтагмом.  Напоредни односи  међу  реченичним  члановима  –  саставни,  раставни  и  супротни.  Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање). Садржаји   из правописа савладани у претходним разредима:

  • писање присвојних придева са наставцима -ски, -ов, -ев, -ин;
  • писање управног  говора;
  • писање  вишечланих  географских  имена;
  • писање  основних и  редних бројева;
  • писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (армијски)
  • писање речце ли уз глаголе;
  • писање речце и префикса не уз глаголе, именице и придеве;
  • писање нај у суперлативима;
  • употреба великог слова;
  • писање одричних заменица уз предлоге;
  • писање заменица у обраћању: Ви, Ваш;
  • писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.

8. разред

Српски језик међу другим словенским језицима. Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања.

Развој српског књижевног језика:

  • српскословенски,
  • рускословенски,
  • славеносрпски.

Вукова реформа језика, писма и правописа, књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Развој лексике српског језика (основни подаци).

Језици националних мањина (основни подаци).

Језик свакодневне комуникације – говорени и писани.

Главне особине писаних стилова јавне комуникације:

  • публицистички;
  • научни;
  • административни.

Синтагме – придевске, прилошке, глаголске.

Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знање). Употреба глаголских облика у приповедању.

Грађење речи – обнављање;  комбиновано  грађење, грађење претварањем. Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).

Систематизовање садржаја из правописа:

  • употреба великог слова,
  • интерпункција,
  • спојено и растављено писање речи;
  • писање скраћеница;
  • растављање речи на крају реда.