Кад срце задрхти онако снажно,
кад му нешто постане важно,
када му неко у сан дође
и путевима осмеха пође
да л’ је то нека тиха стрепња
ил’ је то само у глави пометња.
А нечије очи блиставог сјаја
погледа снажних онако без краја
варница севну, а онда неста
у даљини испред мене цеста,
небо плаво романе пише,
а јата птица лете све више.
Шапат у ваздуу можда се чује
или су то само песме олује
али ме прогања тај осећај снажни
понекад истински, понекад лажни.
А чуперак косе што неки носе
у срцу, у мислима, у сновима, у глави
кренеш у шетњу, а ноге ти босе,
е.. то је онај чуперак плави!
Ива Шћекић 7-3, школска 2019/2020.